Jung psihološki tipovi

JAJNGOVA ANALITIčKO-pST1đ01uOšKA TEORIJA LIČNOSTI
Karl Gustav Jung je nesumnjivo jedan od nekoliko najznačaj-
nijih svotskih rnislilaca koji su u prvoj polovini XX veka znatno obo-
gat,ili ljudsku misao svojim plodnirn radom. Punih šezdeset godina
njegovog relativno dugog života (1875—1961) bilo je ispunjeno du-
bokim misaonim stvaralaštvom. I slagali se mi sa njegovim učenjem
Ili ne, ne možemo mu, po bogatstvu i originalnosti njegovih ideja o
ljudskoj prirodi, odreći u savremenoj psihologiji prvo mesto pored
Frojda, tvorca psihoanalize.
Bolje će se razumeti Jungovo životno delo i oblast njegovog mi-
saonog interesovanja ako se uzme u obzir socijalno-kulturna sredina
u kojoj je on ponikao. Otac mu je bio protestantski sveštenik, a ded
profesor medicine na Univerzitetu u Bazelu. Još zarana pokazivao je
veliko interesovanje za klasičnu filologiju i arheologiju, ali je iza-
brao za svoje studije medicinu. Pri kraju svojih medicinskih studija,
pročitavši Kraftebingov udžbenik, odlučio se za psihijatriju, jer je u
njoj video spajanje medicine i filosofije. I to njegovo gledanje na ove
dve naučne discipline ostaće, čini nam se, glavna karakteristika, mi-
saoni model, njegovog istraživanja i učenja do kraja života. Njegova
doktorska disertacija (1902) nosi naslov „Psihologija i patologija ta-
kozvanih okultnih pojava". I ovo, mislimo, predstavlja naučno opre-
deljenje kome će Jung kao mislilac ostati veran do poslednjih dana
svoga života.
Rođen u jednom malom švajcarskom selu, Jung je odrastao u sre-
dini bogate kulturne tradicije, univerzitetskom gradu Bazelu, koji je
bio čuven još sa svog renesansnog humanizma i koji je kasnije, u
Prošlom veku, dao jednog Burkharta (Burckhardt, 1818—1897), veli-
kog kulturnog istoričara, pisca i danas poznatog klasičnog dela Kultu-
ra renesanse u Italiji, i drugog jednog novijeg značajnog istoričara
umetnosti, Velflina (Wôlfflin, 1864—1945). I ovo je, svakako, moralo
uticati na Jungovo opredeljenje u oblasti misaonog interesovanja, ili,